Male, velike, poznate i nepoznate vinarije i etikete, gotovo sve što nešto znači na domaćoj vinskoj sceni moglo se na ovaj ili onaj način videti i probati na četvrtom Salonu vina u Kragujevcu u subotu 24. marta.
Publika je to prepoznala pa je i sala Hotela Kragujevac povremeno bila do te mere ispunjena posetiocima da je jasno kako će za sledeću godinu morati da se pronađe „komotnije“ rešenje za ovu sve popularniju vinsku manifestaciju. Pogotovo ako se zna da su organizatori morali da odbiju učešće nekoliko vinarija zbog nedostatka prostora!
- Ovo još nismo videli – reče obezbeđenje na vratima i nekako nas ugura u salu.
Salon vina u Kragujevcu s uspehom organizuju članovi Vinskog viteškog reda Šumadije
A sve je u podne počelo svečano uz zvuke Točkovog Šumadijskog bluza, kad su članovi Vinskog viteškog reda Šumadije u ritmu legendarne kompozicije ušli u dvoranu s vinskim čašama u rukama i razdragano nazdravili prisutnim gostima i izlagačima. Od tog trenutka dobro raspoloženi ljubitelji vina krenuli su u naletima da okupiraju stolove, tako da se ideja o brzom napredovanju od štanda do štanda pokazala nemogućom. Na sreću, nismo žurili. A izgleda da nisu ni ostali posetioci koji su s mnogo znatiželje želeli da probaju sve što je pred njih izneseno.
A izneseno je mnogo toga zanimljivog i dobrog, bukvalno svega da se proba. Odmah kraj ulaza Plantaže uz brojne druge etikete toče iz dekantera često odlikovani Vranac Reserve 2011 ali i crveno mirisno vino Epoha za koje neko od vinskih vitezova reče da se takav odnos cene i kvaliteta dugo nije pojavio na tržištu. Ovo je bez sumnje vino koje bi moglo da postane novi adut crnogorskog vinskog giganta!
Novi adut crnogorskih Plantaža zove se Epoha
Što se srpskih vinara tiče, najžešći novitet u Kragujevcu je verovatno bila kupaža kabernea i širaza sa malo merloa Grand Trianon vinarije Erdevik, koji će se na tržištu pojaviti tek za dve-tri godine. Iza elegantne ali još uvek radne etikete krije se moćna sadržina koju treba sačekati desetak minuta da raskrili ne samo arome već i neobično sočne kiseline. Srbija u ovom vino po svoj prilici dobija još jednu veliku crvenu kupažu.
Vinarija Erdevik ponudila je na degustaciju premijerno crvenu kupažu Grand Trianon koja će izaći na tržište tek za dve-tri godine
Centralno mesto u dvorani i shodno tome veliku pažnju privukla su vina vinarije Lastar, oko čijeg se štanda u jednom trenutku okupio čitav konzilijum vinskih stručnjaka, uključujući i poznatog makedonskog enologa Gorana Milanova, kako bi razmotrili dalji razvoj vrhunskog pino noara i šardonea iz Sekuriča. Nema šta, Lastar je otvorio novo vinsko poglavlje u levačkom okrugu!
Sve popularniji pino noar tražio se i na štandu Botunjca i vinarije Quet, a prava pomama vladala je izgleda za tramincima vinarija Virtus i Fruškogorski vinogradi (Quet). Mnogi su poželeli da pazare ova divna osvežavajuća bela vina odmah tu, licu mesta, tako da ih pred kraj manifestacije više i nije bilo!
U centru pažnju, štand vinarije Lastar
Nešto slično moglo se reči i za vina sa štanda Gazdinstva Cilić, koja očigledno uživaju visoku reputaciju ovde, a među kojima se nalazio i njihov adut za predstojeće leto – Onyx rose 2017, aromatski snažan roze s podjednakim udelom kabernea i merloa.
I najspektakularnija srpska vinarija Zvonko Bogdan ozbiljno računa na jedan od najbolje ocenjenih ovdašnjih rozea Rose Sec, a od letnjih aduta tu su još Pinot Blanc, Sauvignon Blanc i sve popularnije kupaža 8 tamburaša.
Janko brani Smederevo, posebnu pažnju izazvala je berba smederevke iz 2017. godine
Kada je reč o prošlogodišnjim berbama, pre svega treba konstatovati da je u vinariji Janko smederevka dala izvanredno vino, da je mlada organska vinarija Plavinci u boci sa redizajniranom etiketom Ćilibar ponudila do sada ubedljivo najbolje vino od sorte panonia, te da je Morava 2017 Despotika korak dalje ka uspostavljanju visoke reputacije ove sorte koja bi u dogledno vreme mogla da postane i najprepoznatljivija domaća bela sorta. Do tada tu ulogu i dalje ima tamjanika. Lastarova je i ovde, kao uostalom i veći deo prošle godine, bila izuzetno tražena, a oni upućeni mogli su da iskaju i divnu barikiranu tamjaniku iz još neobeležene boce na štandu Spasića. Naravno, vrhunsku Tamjaniku po običaju doneo je i Ivanović, a tu su bili zapaženi još i Minić, Magaza...
Organska vinarija Plavinci iznenadila je mnoge s vinom Ćilibar 2017 od sorte panonia
Prokupac nesumnjivo doživljava uspon popularnosti, što su i ovde opravdala vina Zmajeviti vinarije Despotika, te već prepoznate etikete ove sorte iz vinarija Ivanović, Virtus i Doja, a pažnju je privukla i nova etiketa Yota. Međutim, valja primetiti da ovde u Kragujevcu nije vladala ta neka vrsta pomame za prokupcem kao što je čest slučaj u Beogradu. Čak nam se učinilo da je publiku više interesovalo da probaju sjajne srpske merloe vinarija Izba i Milanov podrum, gde su hit bile i tri boje prokupca – beli, roze i crveni. Recimo ovde i da je šumadijska vinarija Arsenijević nedavno izbacila posle 18 meseci u bariku svoje najozbiljnije vino Merlot 2015, veoma voćno, harmonično i zaokruženo. Jako limitirana serija izuzetno povoljne cene, nestaće dok dlanom o dlan!
I dok Kovačevićevo vino Aurelius S Edicija ubira brojne pohvale, srpski beli sovinjon poprima sve raskošniji portfolio. Kraljevska vinarija s Oplenca iznedrila je iz poslednje berbe divno, zeleno, mirisno i hrskavo vino. Dijametralno suprotna je nova, promenjena etiketa vinarije Radovanović, topla i dosta slasna, ali ipak osvežavajuća. Ova vinarija ima novu etiketu i za čuveni rajnski rizling koji se sve više obraća najširoj publici. Konačno, vinarija Milosavljević nudi sovinjon koji je doslovno odraz teroara i berbe 2016 iz koje dolazi. Jako dobro i iskreno vino, baš kao i njihova Tamjanika, možda i najbolja do sad iz ove vinarije.
Uz vino Jagoda vinarije Botunjac, možda još intrigantnijeg Čosić vina od iste sorte, premijerno probamo i predivno slasno vino od prave jagode nekadašnjeg vinskog giganta Levač koji se predstavio u Kragujevcu sa više etiketa. U stvari, relativno novih imena, kakav je premijerni nastup inače rakijaša pod imenom Podrum Pevac, ili kao što je paraćinska vinarija Rajić sa solidnim svežim merloom i kaberneom za svega 500 dinara, ima dosta među izlagačima, što posetiocu ovakve manifestacije otvara prostor za pravo istraživanje. A tu svakako spadaju i vinarije Todor, Veličković, Čaša vina i priča, Đorđević, Magaza, Raj, Bikicki...
Prerasli regionalne okvire, Zoran Dragoljević nalazi se na čelu organizatora Salona vina u Kragujevcu
Konačno, priča o najboljim srpskim vinima nije potpuna bez kabernea. Negotinska vinarija Matalj predstavila je nove berbe čuvenih vina Kremen i Kremen Kamen, koje ni najmanje ne zaostaju za onima iz 2012. i 2011. godine što su osvajala titule najboljih vina Srbije, a pažnju publike uz već uveliko etiblirano vino od ove sorte iz vinarije Radovanović privukli su (ponovo) i vino Argument, takođe šumadijske vinarije Art Wine, te kaberne iz vinarije Do kraja sveta. Čak bi se reklo da je prava šteta što su vina ove dve vinarije pomalo skrajnuta iz fokusa javnosti, posebno kada se uzme u obzir odnos cene i kvaliteta tih vina!
Na spratu, bitna dopuna izloženim vinima bile su radionice. Na jednoj od njih mogli su se probati gotovo svi srpski penušavci, uključujući i novitete The vinarije Deurić, kao i Jankovu Mesečinu. Čini se da je najveće interesovanje vladalo za degustaciju najpoznatijih srpskih crvenih kupaža, koju je vodio vinar Miša Cilić, a pravi pogodak bila je i priča o organskim vinima Srbije.
Sve u svemu, mnoštvo zanimljivosti, odlična organizacija, veliko interesovanje publike i vinara... Reklo bi se da je Kragujevac s razlogom vrlo brzo postao mali vinski hit među ovdašnjim ljubiteljima vina.
Gotovo neprobojna i nepomična masa sveta sa visoko podignutim čašama zgusnula se u najdubljem delu sale gde su makedonske vinarije snažnih aroma Kamnik, Brzanov i Dalvina privlačile posebnu pažnju.
Vinski kamen mudrosti, vinarija Brzanov iz Skoplja ima svoj recept za uspeh
Kad je Kamnik u pitanju, nije se biralo: Temjanika, Fume Blanc, šardone fermentisao u bariku, ili onaj Single Vineyard 2017, vino Winemakers Selection, Cuvee de Prestige, pa čuvene Ten barrels etikete... Čak je i za rozeom Sexy vladala tolika jagma da su apsolutno sve boce ispražnjene pre 18 časova tako da je ovaj štand prvi ostao prazan!
A nova nada visoke klase Makedonije, vinarija Dalvina ponudila je najbolje što ima. U elegantnim bocama i sa istim takvim etiketama, Kragujevčani su posebno uživali u rkaciteliju i tramincu luksuzne linije Elegija, vrancu iz amfore, kao i najboljim crvenim etiketama Dioniz, bilo da je u pitanju sorta kaberne, vranac, širaz ili merlo.
Konačno, Toni Brzanov je vinar koji, može se reći, od čvrstog materijala gradi mit oko sopstvenih vina. Granitne ali krajnje elegantne strukture, taninska armatura, „vinski kamen mudrosti“ od kiselina i alkohola +17 %, i to ljudi lako prepoznaju. Zato je prava jagma bila za etiketama Elixir od vranca ili merloa iz berbe 2015, svi su pričali o Pinot Noir, vinu sa adrenalinskim nabojem tempranilja i jedinstvenom vinu Syrah 2015, dok je nama ostala neispunjena želja da probamo vranac Elixir Signature 2012 jer je već bilo nemoguće probiti se do štanda!
Najveće interesovanje na Salonu vladalo je za radionicu nazvanu „Velike srpske crvene kupaže“, koju je vodio enolog i vinar Miša Cilić. Bila je to retka prilika da se na jednom mestu nađu okupljene gotovo sve najpoznatije srpske crvene etikete, da se na neki način proba sublimat vinskog vrha Srbije.
Za radionicu o crvenim kupažama Srbije vladalo je ogromno interesovanje
Na samom početku je bilo očigledno da se perjanica Vinarije Zvonko Bogdan, Icon Campana Rubimus 2013, ravnopravni spoj merloa i kaberne frana, tek sada donekle razvila i da postaje sve ozbiljniji takmičar u trci za najbolje crvene etikete, ne samo Srbije.
Credo 2015 Virtus, najmlađa etiketa među ovim „teškašima“ gde je poseban dodir kupaži četiri sorte dalo prisustvo marselana. U pitanju je vino izrazitih voćnih aroma, pomalo mineralno i sa zrelim taninima nakon 14 meseci odležavanja u barik buradima.
Jedina srpska etiketa koja može da se pohvali regionalnim trofejem sa Decantera, Zavet stari iz smederevske vinarije Janko, u berbi iz 2015. godine ima kao dominantnu sortu merlo, dok ostatak čine kaberne sovinjon i kaberne fran, te izvesna manja količina širaza iz 2016. godine. Tih nekoliko novina odraz su vinareve želje da reprezentativno vino uvek oslikava situaciju na terenu, a ne unapred zadatku podrumarsku formulu.
Sedam veličanstvenih, vina odabrana za radionicu o velikim srpskim crvenim kupažama
Posebne pohvale upućene su vinima Regent 2013 Aleksandrović i Franc Cabernet Sauvignon 2015 Radovanović, u ovoj konkurenciji i najpoznatija široj publici. Regent je izuzetno elegantan spoj merloa i kaberne sovinjona, reklo bi se jedan od najsjajnijih bisera aktuelne srpske vinske scene, puno i zrelo vino koje uz to ima još prostora za napredovanje u flaši. Istovremeno, Radovanovićev miks kaberne sovinjona (70%) i kaberne frana (30%) posle 18 meseci odležavanja u bariku doneo je pomalo drugačiju sliku u odnosu na prethodne berbe, neku vrstu robusnosti i izrazito upečatljivu završnicu.
Priču o velikim srpskim kupažama završila su dva komšijska vina iz okoline Jagodine, Dobra Godina 2011 Temet, ako se ne varamo najskuplje vino na ovoj radionici, koje tek sada, posle sedam godina, uz sjajno telo i strukturu otvara čudesne prostore kupina i šumskih bobica na nosu, i to tek kad prodiše desetak minuta, te Onyx crveno 2015 Cilić, klasična bordoška kupaža, još mlado ali iznad svega skladno i kompleksno nefiltrirano vino koja odslikava vinarevu želju da bez naknadnog tretmana u internacionalne sorte ugradi deo lokalnog teroara.
Bravo za organizatore i učesnike ove radionice!